Trex Playlist
Moja dedovina
Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.Start: 2024-12-24-020100
end: 2024-12-24-025600
Vek srpskog filma
U prvom delu filma Božidar Zečević nam predstavlja ime i delo Miltona Manakija, bitoljskog fotografa, njegovu jedinstvenu i retku kolekciju filmskih materijala nastalu pre i posle Balkanskih ratova. Drugi deo filma se bavi istoriografskom analizom filmskih reportaža Slavka Jovanovića, prvog srpskog snimatelja: "Poseta kralja Aleksandra Nišu, 1913. godine", "Kralj Aleksandar prisustvuje zakletvi regruta u Beogradu 1914. godine" (pred petnaest hiljada prisutnog naroda na Kalemegdanu), "Sahrana N.V. Hartviga, ruskog poslanika u Beogradu 1914. godine", neposredno uoči Velikog rata.Start: 2024-12-24-025600
end: 2024-12-24-032000
Staro srpsko pisano nasleđe
Ime i delo profesora i akademika Janisa H. Tarnanidisa iz Soluna svakako je dobro poznato srpskim vizantolozima i šire, naučnicima na međunarodnom planu. Promocija njegove nove knjige "Moj Sinaj" u Kripti hrama Sv. Save u Beogradu u junu ove godine bila je prilika da se upoznamo i razgovaramo o njegovim višedecenijskim istraživanjima, o saradnji sa kolegama iz Srbije i profesorima koje pamti još iz vremena postdiplomskih studija u Beogradu, o uspomenama iz Beograda koje pamti i dr. Razgovor je vođen na srpskom jeziku koji profesor izuzetno ceni i neguje godinama. Prof. Janis H. Tarnanidis je uveliko ušao u devetu deceniju života i prava je riznica znanja o pravoslavnom duhovnom i istorijskom kodu. Primera radi, o drevnim rukopisima u manastiru Sv. Katarine na Sinaju prvi je svetsku javnost obavestio prof. Janis H. Tarnanidis 1988. godine. Najveći deo svog naučno-istraživačkog rada proveo istražujući istoriju srpske crkve i srpskog naroda i sam na ličnom planu doživljavao Svetosavlje. Karakterističan i prepoznatljiv sklad Tarnanidisovog naučno - istraživačkog rada u kome su njegova dela potvrđena i njegovim životom, primećen je i od strane Srpske pravoslavne crkve. Tako je 2015. godine, na predlog blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija profesoru J. Tarnanidisu dodeljen orden Svetoga Save drugog reda - kako u sinodskoj odluci stoji - "za njegov izuzetni naučni doprinos proučavanju Istorije Crkve, a posebno istorije Srpske pravoslavne crkve i autentično predstavljanje srpskog crkvenog života, mesta i uloge Srpske Crkve u pravoslavnoj Vaseljeni".Start: 2024-12-24-032000
end: 2024-12-24-034800
Kreativni distrikt
Ovu epizodu snimili smo u Rimu, u ateljeu slikara Vladimira Pajevića koji deli sa suprugom, slikarkom Anom Kapor. Početkom sedamdesetih, u Beogradu u kojem bujaju konceptualni umetnički eksperimenti, formira se grupa mladih slikara, rešenih da stvore sopstveni umetnički kredo i pokušaju da ponovo otkriju drevne slikarske metode. Pokret je nazvan metafizičko slikarstvo. Jedan od njih bio je Vladimir Pajević. Iz te pozicije je krenuo u svet. Zaustavio se u Rimu u kojem živi i stvara već više od četiri decenije. Rođen je u Beogradu. Studirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Mladena Sibinovića. Učestvovao je na mnogim međunarodnim izložbama u Švajcarskoj, Italiji, Monte Karlu i bivšoj Jugoslaviji. U ranoj fazi karijere boravio je u Švajcarskoj gde je sarađivao sa velikim galerijama. Ali Švajcarska je bila previše tiha da zadovolji mladalačku radoznalost dečaka iz Beograda, čiji je pogled već bio okrenut ka Italiji. Tako je Vladimir stigao u Rim. Svoj umetnički svet radikalno menja. Njegove slike počinju da govore o melanholičnoj i nostalgičnoj potrazi za izgubljenim mestima mladosti. Susret sa slikarkom Anom Kapor, koja će ubrzo postati njegova životna saputnica, otvorio je novo poglavlje u Vladimirovom životu. U Rimu, gde žive i rade poslednjih decenija slikaju zajedno, svako svoj imaginarni svet. Vladimirove slike su mirne, poetične, odmerene. Na njima dominira spoj prirode i arhitekture- bršljani, krošnje i trave zavičaja iz kojih proviruju rimske kapije i kuće. Isprepletane slike detinjstva, dvorišta u kojem je odrastao, ulice kojima je prolazio i italijanskih građevina koje danas gleda. danas. Lopta ili pas iz detinjstva, beogradski zeleniš u koji su zarasli rimski zidovi. Kod Pajevića je evidentan spoj beogradskog i rimskog duha, širok pogled na svet i umetnost i dostojanstvo beograđanina sa italijanskim šmekom.Start: 2024-12-24-034800
end: 2024-12-24-041500